Мећавник · Дрвенград · Мокра Гора

О нама

Град из сна — Емир Кустурица

О нама · Туристичко насеље

Туристичко насеље Мећавник

Стотине хиљада гостију и посетилаца већ знају да је Дрвенград на Мећавнику туристичко насеље са четири звездице.

Када кажемо „о нама", мислимо на наше госте и нас.

Стотине хиљада наших гостију и посетилаца – већ знају да је Дрвенград на Мећавнику Туристичко насеље са четири „звездице". Тако је по важећим законским прописима у Србији, у којима не постоји „град хотел" – што Дрвенград свакако јесте, попут Светог Стефана у Црној Гори.

Шта год закон рекао, па макар тврдио да и боље од нас зна шта ми јесмо, на Мећавнику је све подређено гостима и посетиоцима: иако таква категоризација не постоји, можемо се похвалити да сви наши гости долазе са својих четири или пет „звездица"…

У тој синергији, у Дрвенграду Мећавник и смештају Ивер на истоименом скијалишту, међусобно делимо:

105

смештајних јединица са 185 индивидуалних лежаја

500

угоститељских столица у ресторанима

350

места на терасама

550

места у три биоскопске или конгресне сале

130

места у отвореном амфитеатру „Гаврило Принцип"

Мећавником и скијалиштем управља „Лотика" д.о.о. из Мокре Горе, привредно друштво чији је оснивач и власник Емир Кустурица.

Панорамски снимак из ваздуха Дрвенград на Мећавнику · Мокра Гора

680 м н.в.

Учитавање мапе…

План насеља · Дрвенград на Мећавнику · кликните на тачку за детаље

Начин живљења

Живот у складу
са природом

Дрвенград је место у коме је све подређено природи, уметности и истинском животу — Кустурица свој животни стил дели са гостима.

Дрвенград, на Мећавнику, у Мокрој Гори, место је које је створио Емир Кустурица и у којем ствара десет година.

У том прожимању створеног и новог стварања, осим насеобине формиране од старих, „динарског типа" дрвених кућа са Таре, преуређених по савременим потребама, уз минималне интервенције, настала су, у тој „насеобини уметничке и стваралачке провенијенције", Емирова три играна и два дугометражна документарна филма, два фестивала — Кустендорф и Бољшој — две књиге, много музике и још један град, Андрићград.

Најснажнија стваралачка деценија Емира Кустурице видљива је на Мећавнику на сваком кораку , у сваком кутку овог села са свим цивилизацијским достигнућима, недоступним већини градова.

„Мећавник сам сатима гледао, чекајући сунце да би наставили снимање у брдима изнад Мокре Горе, насупрот Мећавнику. Са завишћу сам гледао ка брду на којем није било ничега, али је увек било сунца!"
— Емир Кустурица

Гледајући то осунчано брдо, Кустурица је угледао Дрвенград, онакав какав данас изгледа.

Тамо где „није било ничега", сада је чудновато место за које се, полугласно, изговара: „Тамо има нечега!"

Има: осим у благодати испод тих сталноприсутних сунчевих зрака, има и у води, ваздуху, у храни и пићу, у људима — има „нечега" и у амбијенту и атмосфери, у музици из разгласа са дрвених бандера, около чијих се светиљки, ноћу, окупљају лептири и боеми, заљубљени и вољени.

На „Кустендорфу", филмском и музичком фестивалу, студенти имају прилику да погледају кроз Џармушове наочаре, ставе на главу Депов шешир, сакрију се иза бркова Никите Михалкова…

Емир Кустурица живи ту, у Дрвенграду, на Мећавнику. Свој животни стил и филозофију не намеће, већ дели са гостима: спава и живи у дрвеној кући, храни се из исте кухиње — на коју износи поврће узгајано на његовим њивама, млеко и сир из млекаре уз шталу са 20 крава аутохтоне расе „гатачко говече" из Херцеговине.

Постоји ли, још увек, жеља да се машта, да се буде уметник, боем, мислилац, пилот, филозоф, писац, музичар, хедониста, бунтовник…?

Онда — Дрвенград, Мећавник! Тамо се пронашао и Емир Кустурица.

Органска хранаГатачко говече · 20 краваСопствена пекараВоћњак и сокараКустендорф фестивалБољшој фестивал

Органска производња Имање и повртњак Бараковац

Гатачко говече · аутохтона раса Млекара Мећавник · 20 крава

Главна улица и тргови Дрвенграда Амбијент · дрвена архитектура · Мећавник

Даљинар · Ако дођете

Како доћи до
Мећавника

Мећавник се налази у Западној Србији, на планини Тари, на надморској висини од 680 метара — на само неколико километара од граничног прелаза ка Босни и Херцеговини.

Лако је доступан из свих праваца. Из Београда се долази ауто-путем Е-763 до Ужица (око 3 сата), а затим магистралним путем преко Кремана до Мокре Горе. Из правца Црне Горе или Босне, приступ је преко Вишеграда и Мокре Горе. Путоказ за Мећавник јасно је обележен на улазу у Мокру Гору.

Најближи аеродром је „Никола Тесла" у Београду (240 км). Мећавник такође располаже хелидромом за госте који путују хеликоптером. Железничка станица Мокра Гора налази се на свега 2 км — одатле саобраћа чувена Шарганска осмица, туристичка атракција сама по себи.

Мећавник — Мокра Гора, Западна Србија · 43°47′ с. г. ш., 19°30′ и. г. д.

Даљиномер најкраћих рута

Град / полазна тачкаВаздухДрум

Београд132,56 км197,22 км

Сарајево88,34 км140,09 км

Вишеград17,59 км27,79 км

Нови Пазар110,02 км168,90 км

Подгорица154,17 км275,30 км

Нови Сад164,97 км241,46 км

Дубровник172,21 км264,62 км

Херцег Нови169,63 км270,67 км

Будва176,93 км345,18 км

Требиње153,98 км230,97 км

Удаљености и време путовања

Београд196 км 2 ч 30 мин
Сарајево138 км 2 ч
Подгорица220 км 2 ч 45 мин
Ниш270 км 3 ч
Загреб480 км 5 ч
Аеродром Ужице–ПониквеМогућ трансфер хеликоптером од аеродрома до Мећавника35 км / 15 км ваздушном 35 мин
Аеродром Београд Никола ТеслаДрумски превоз у организацији Мећавника~200 км 2 ч 30 мин
Мокра Гора (Шарганска 8)Чувена уска пруга — туристичка атракција сама по себи2 км 5 мин

Три правца из Београда

243 кмдрумски

Београд – Љиг – Горњи Милановац – Чачак – Пожега – Ужице – Кремна – Мокра Гора

Најкраћа рута

197 кмдрумски

Београд – Обреновац – Уб – Ваљево – Бајина Башта – Кремна – Мокра Гора

235 кмдрумски

Београд – Младеновац – Топола – Горњи Милановац – Чачак – Ужице – Кремна – Мокра Гора

Из правца туристичких центара

ЗлатиборСушица – Кремна – Мокра Гора

47,85 км

Тара (Хотел Оморика)Кремна – Мокра Гора

22,88 км

Руте на интерактивној мапи

Саобраћај · Паркинг · Хелидром

Приступ
Мећавнику

Мећавник располаже отвореним и затвореним паркингом, хелидромом за дневно и ноћно слетање, те организованим трансфером са аеродрома Поникве. За додатне информације: info@mecavnik.info

Отворени паркинг

Отворени паркинг се налази са десне стране прилазног пута од магистрале ка Мећавнику, на његовом крају — преко пута главног улаза, у два нивоа.

Број места75 места за путничка возила

НаплатаБесплатно

ОдговорностМећавник није одговоран за евентуална оштећења

ЛокацијаПреко пута главног улаза, 2 нивоа

Затворени паркинг

Покривени паркинг иза саобраћајне рампе поред главног улаза на Мећавник.

Број места13 места за путничка возила

НаплатаБесплатно

ПриступИза саобраћајне рампе, поред главног улаза

Хелидром

Хелидром у Дрвенграду на Мећавнику отворен је за јавну употребу. Опремљен за дневно и ноћно слетање. Могућ је закуп хеликоптера за групе.

ЛокацијаЗападно од правца Ужице–Кремна–Вишеград

Географска ширина43° 47′ 42.92″

Географска дужина19° 30′ 27.72″

РадДневно и ноћно слетање и полетање

ЗакупМогућ — зависи од броја путника и руте

Контактinfo@mecavnik.info

Аеродром Поникве

Најближи аеродром — 30 км друмским путем. Могућ је превоз хеликоптером или аутомобилом у организацији Мећавника. Царинска и пасошка контрола за међународне летове.

Удаљеност15 км ваздушном, 30 км друмски

КапацитетАвиони до величине ATR-а са 90 места

ПревозХеликоптер или друмски — у организацији Мећавника

Међународни летовиЦаринска и пасошка контрола у организацији Мећавника

Ризница · Гости и посетиоци

Ризница
људи

Највеће благо Мећавника и Дрвенграда чине — људи.

Кустурице, његови домаћини у пуном смислу те речи, њихови пријатељи и гости, радозналци и намерници — највећа су и најбогатија ризница Мећавника.

То је ризница која се никада не празни и вечито се допуњује. Сво благо својих живота на Мећавник су, као гости или посетиоци, донели многи.

Емир Кустурица са гостима Мећавника Кустендорф фестивал · Дрвенград

155+гостију и посетилаца

26слова азбуке

Абас КиаростамиАдам СтингаАдилкан ЈержановАднан ОмеровићАлекс ГарсијаАлександар БерчекАлександар ВуковићАлександар МаџарАлександар РадојичићАлександрос АвранасАлексеј БалабановАлона КимхиАлфонсо КуаронАљона БајеваАманда НевилАна ПоповићАндре ВилијамсАндреа ГамбетаАндреј КончаловскиАница ДобраАсгар ФархадиАјнур

Бен ЗејтлинБеренис БежоБертран ТавернијеБорис ТадићБрајан ФериБранислав ЛалевићБранислав ТрифуновићБранко Милићевић КоцкицаБеоградски синдикат

Владимир МаричићВенсан МаравалВесна ТривалићВиктор ТроицкиВладе ДивацВладимир ГрбићВоја БрајовићВук Костић

Гиљермо АријагаГаел Гарсија БерналГрупа Врело

Давор ЈањићДејан Петровић и Биг бендДејвид ГилморДенис МацујевДивна ВуксановићДивна Љубојевићдр Неле КарајлићДраган Којић КебаДраган Стојковић ПиксиДушан БастаДушан КовачевићДушан Савић

Ђан Лука ФаринелиЂанфранко РозиЂорђо Госети

Ели СулејманЕран КолиринЕрик АлтмајерЕмир Кустурица и Но Смокинг оркестра

ЖОК „Црвена звезда"

Зоран ЂинђићЗоран КомадинаЗоран КрајишникЗоран ЦвијановићЗдоб си Здуб

Ива Драшкић ВићановићИван ИвановићИзабел Жефроа ЗазИзабел ИперИлија ПетковићИндира РадићИсидора Жебељан

Јан КучераЈан ХрабејкаЈануш КаминскиЈелена ЂоковићЈелена ЈанковићЈуриј БиковЈуриј Розум

Калина КовачевићКарл БаумгартнерКим Ки ДукКлоди ОсарКристијан Мунђију

Лејла ХатамиЛепа БренаЛепа ЛукићЛеб и сол

Љиљана БлагојевићЉубомир Бандовић

Мажида АбдиМаја СабљићМајкл ХусманМану ЧаоМаржан СатрапиМарија ПетронијевићМатија БећковићМики МанојловићМилица ТодоровићМилорад Мандић МандаМилош БиковићМирјана КарановићМомо КапорМоника БелучиМет Дилон

Наташа МаксимовНебојша ГлоговацНемања РадуловићНенад ЈездићНик МејсонНикита МихалковНикола ГрбићНикола ЂуричкоНикола КојоНовак ЂоковићНури Билге Џејлан

Обрад ДуровићОдри ТатуОља БећковићОркестар Бобана и Марка Марковића

Павел ЛунгинПаоло СорентиноПартибрејкерсиПетар БожовићПетер Хандке

Рибља чорбаРК „Црвена звезда"Розенберг трио

Саво МилошевићСара ДрајверСергеј ДворцевојСергеј ТрифуновићСиниша КовачевићСлавко ШтимацСлобода МићаловићМостар севдах рејунион

Тања БошковићТања СавићТахир РахимТјери ФремоТропико бендТонино Каротоне

Урош Миловановић

Фатих АкинФламинијо ЗадраФК „Партизан"

Хајдамаки

Че СудакаЧешки народни оркестар

Џанг ЈимоуЏим ЏармушЏонатан ВајсгалЏони Деп

Тргови · Улице · Сокаци

Срце
Дрвенграда

Дрвенград носи имена великана — редитеља, писаца, музичара, спортиста и револуционара. Свака улица, трг и сокаче посвећени су личности која је обележила свој век.

Трг1960–2020

Трг Дијега Арманда Марадоне

Фудбалер, аргентинска икона

Највећи фудбалер свих времена, чији је документарни филм снимио управо Емир Кустурица на Марадонин лични захтев.

Дијего Армандо Марадона (1960–2020) Своју прву утакмицу за сениоре Аргентинос Јуниорса одиграо је 1976. године, десет дана пре свог 16-ог рођендана. Тако је постао најмлађи прволигашки фудбалер у историји аргентинског фудбала. Наредне три године обележили су његови наступи за клуб и репрезентацију. Тада су се за њега заинтересовали Јувентус (Италија) и Барселона (Шпанија), али и Арсенал и Шефилд Јунајтед (Велика Британија). Сви су одустали након почетне цене од осам стотина хиљада фунти. Године 1984. Марадона потписује за италијански Наполи и са њим осваја две титуле првака Италије и куп УЕФА. Из шпанске Севиље, где се обрео након напуштања Наполија, 1993. године одлази у аргентинског прволигаша Њувелс Олд Бојс. Потом 1995. године, враћа се у Бока Јуниорс као играч. За репрезентацију Аргентине Марадона је први пут наступио 1977. године. На светском првенству у Мексику 1986. године двоструки је стрелац у утакмици са Енглеском — оба гола уврштена су у светску антологију. На том првенству Марадона је Аргентину довео до титуле првака света. Емир Кустурица о Марадони: Емир Кустурица је 18. марта 2005. године у Буенос Ајресу започео снимање дугометражног документарног филма о Дијегу Арманду Марадони на изричит захтев Марадоне, да филм о њему снима искључиво — Кустурица. Први кадрови филма снимљени су на стадиону „Бомбоњера" у Буенос Ајресу, на прослави стогодишњице „Боке". Снимање је настављено у породичном кругу, на прослави 18-ог рођендана његове ћерке. За овај пројекат заинтересовао се и Фидел Кастро, па је у госте позвао Марадону и Кустурицу. Филм је премијерно приказан на фестивалу у Кану. Његов најупечатљивији део је питање Дијега Арманда Марадоне које је пред камером поставио Кустурици: „Можеш ли да замислиш шта бих постигао у фудбалу да није било дроге?"

Трг1932–1986

Трг Андреја Тарковског

Руски редитељ, филмски уметник

Руски филмски и оперски режисер, писац и глумац — један од највећих режисера у светској историји кинематографије.

Андреј Арсенијевич Тарковски (1932–1986) Руски филмски и оперски режисер, писац и глумац, један од најутицајнијих руских филмских уметника и један од највећих режисера у светској историји кинематографије. Уметничко усмерење започео је као гимназијалац, упоредо похађајући музичку школу и школу сликарства. Факултет за оријенталне језике (арапски језик и књижевност) уписао је 1952. године, али је после две године студирања напустио факултет и отишао у Сибир да ради и студира геологију. Филмску академију у Москви, у класи професора Михаила Илича Рома, уписао је 1954. године и завршио 1960. дипломирајућим кратким филмом „Парни ваљак и виолина". Године 1980. Тарковски напушта Совјетски Савез и неколико преосталих година живота проводи у сталној борби са совјетским властима да дозволе његовој породици да му се придружи. Његова филмска каријера је поново почела у Италији где је урадио документарац „Путовање у времену", а за филм „Носталгија" сценарио је написао у сарадњи са сценаристом Тонином Гуером. Дела: 1. „Убице", 1958. 2. „Концентрат", 1958. 3. „Парни ваљак и виолина", 1960. 4. „Иваново детињство", 1962. (Златни лав у Венецији) 5. „Андреј Рубљов", 1966. 6. „Соларис", 1972. 7. „Огледало", 1975. 8. „Сталкер", 1979. 9. „Путовање у времену", 1982. 10. „Носталгија", 1983. 11. „Жртвовање", 1986.

Улица1892–1975

Улица Иве Андрића

Нобеловац, српски писац

Нобеловац и највећи српски прозни писац, аутор „На Дрини ћуприја" и „Проклете авлије" — дела по чијим ликовима су именовани ресторани Мећавника.

Иво Андрић (1892–1975) Српски књижевник, дипломата и добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године — једини нобеловац са простора бивше Југославије. Рођен је у Травнику, а одрастао у Вишеграду, граду који ће касније постати средиште његовог најпознатијег романа. Студирао је филозофију у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторирао је 1924. године на Филозофском факултету у Грацу. Као млад учествовао је у Младобосанском покрету. После атентата у Сарајеву 1914. хапшен је и интерниран, а те године затвора битно су утицале на његово књижевно стваралаштво. Прве збирке приповедака „Пут поред Дрине" и „Немири" објавио је 1920. и 1921. године. Између два светска рата радио је као дипломата Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Марсеју, Паризу, Мадриду, Брислу и Женеви. Током Другог светског рата повукао се у Београд где је написао своја три велика романа. Главна дела: 1. „На Дрини ћуприја", 1945. 2. „Травничка хроника", 1945. 3. „Госпођица", 1945. 4. „Проклета авлија", 1954. 5. „Знакови поред пута", 1976. (постхумно) По ликовима из његових дела именовани су ресторани на Мећавнику. Нобелову награду за књижевност добио је 1961. „за епску снагу којом је обликовао теме и судбине из историје своје земље".

Улица1945–

Улица Никите Михалкова

Руски редитељ, глумац

Руски редитељ и глумац, добитник Оскара за „Изгорело сунцем" и Златне палме у Кану — блиски Кустуричин пријатељ и сарадник.

Никита Михалков (1945–) Руски филмски редитељ, глумац, сценариста и продуцент — један од најутицајнијих руских филмских стваралаца друге половине XX века и близак пријатељ Емира Кустурице. Рођен је у Москви у угледној уметничкој породици. Отац Сергеј Михалков био је аутор текста химне Совјетског Савеза, а старији брат Андреј Кончаловски такође је познати редитељ. Глумом се почео бавити као дечак — прву улогу имао је са 14 година у филму „Сунце сија за све" (1959). Режију је студирао на ВГИК-у у класи Михаила Рома. Као редитељ дебитовао је 1974. филмом „Свој међу својима, туђин међу туђима". Међународно признање стекао је филмовима „Урга — територија љубави" (1991), номинованим за Оскара, и „Изгорело сунцем" (1994), за који је добио Оскара за најбољи страни филм и Гран при у Кану. Филмографија (избор): 1. „Свој међу својима, туђин међу туђима", 1974. 2. „Роб љубави", 1976. 3. „Пет вечери", 1978. 4. „Неколико дана из живота Обломова", 1979. 5. „Сродство по избору", 1983. 6. „Очи црне", 1987. (са Марчелом Мастројанијем) 7. „Урга — територија љубави", 1991. 8. „Изгорело сунцем", 1994. (Оскар, Гран при у Кану) 9. „Сибирски берберин", 1998. 10. „12", 2007. (номинација за Оскара) Редовни гост Кустендорф филмског фестивала на Мећавнику.

Улица1953–

Улица Џима Џармуша

Амерички независни редитељ

Амерички независни филмски режисер, добитник Златне камере у Кану за „Чудније од раја" — икона независне кинематографије.

Џим Џармуш (1953–) Амерички независни филмски режисер. Дипломирао енглеску књижевност на Универзитету Колумбија, а затим на Њујоршком Универзитету почео да похађа филмску школу. Напустио студије и сав новац за школарину потрошио за снимање свог првог филма: „Константно глуварење". За други филм „Чудније од раја" награђен Златном камером на филмском фестивалу у Кану 1984. године. Као глумац наступио у 13 филмова. Остали филмови: 1. Кафа и цигарете, 1986. 2. Под руком закона, 1986. 3. Кафа и цигарете: верзија из Менсиса, 1989. 4. Тајанствени воз, 1989. 5. Ноћ на земљи, 1991. 6. Кафа и цигарете: негде у Калифорнији, 1993. 7. Одавно мртав, 1995. 8. Година коња, 1997. 9. Пут самураја, 1999. 10. Десет минута старији: труба, 2002. 11. Кафа и цигарете, 2003. 12. Сломљено цвеће, 2005. 13. Границе контроле, 2009.

Улица1918–2007

Улица Ингмара Бергмана

Шведски редитељ, сценариста

Шведски филмски и позоришни редитељ — режирао 62 филма и преко 170 позоришних комада, добитник три Оскара за страни филм.

Ингмар Бергман (1918–2007) Шведски филмски и позоришни редитељ и сценариста, један од највећих и најутицајнијих редитеља модерног филма. Режирао је 62 филма од којих је већину и написао, а режирао је и више од 170 позоришних комада. На филму је почео да ради 1941. године преправљајући туђе сценарије, а прво веће остварење био је његов сценарио из 1944. године („Мучење"). Потом је снимио запажене филмове „Затвор" (1949.) и „Севдуст и Тинсел" (1953.). Међународни успех постигао са филмом „Осмеси летње ноћи" 1955. године. Затим, 1957. године, снима своја два најпознатија филма „Седми печат" и „Дивље јагоде". „Седми печат" освојио је награду жирија и био номинован за Златну палму, а „Дивље јагоде" освојиле су бројне награде. Од 1961. до 1963. снима трилогију на тему вере: „Кроз тамно огледало", „Зимско светло" и „Тишина". „Персону", коју је сматрао једним од својих најважнијих филмова, снима 1966. године. Због сумњичења за утају пореза Бергман одлази у егзил 1976. године. Када се 1982. привремено вратио у Шведску, режирао је „Фани и Александер". Награде: - Награда Ирвинг Г. Талберг за животно дело (Оскар, 1971.) - Оскар за најбољи страни филм: „Девичански извор" (1961.), „Кроз тамно огледало" (1962.), „Фани и Александер" (1984.) - Награда Цезар за „Фани и Александер" (1984.) - „Палма свих палми" на Кану (1997.) - Награда за животно дело на Кану (2008.)

Улица1987–

Улица Новака Ђоковића

Тенисер, светски број 1

Највећи тенисер свих времена и поносни Србин — улица у Дрвенграду посвећена је спортисти који је Србију представио свету.

Новак Ђоковић (1987–) Српски тенисер, рекордер по броју освојених Гренд слем турнира и недеља проведених на првом месту АТП листе — највећи тенисер свих времена и један од најуспешнијих спортиста у историји. Рођен је у Београду. Тенисом је почео да се бави са четири године, а са 12 година отишао на тренинг у академију Николе Пилића у Минхену. На АТП туру дебитовао је 2003. године. Први Гренд слем титулу освојио је на Аустралијан опену 2008. године. Од тада је постигао низ рекорда: рекордних 24 Гренд слем титула, преко 400 недеља на првом месту АТП листе и завршио годину као број 1 седам пута. Године 2011. имао је једну од највећих сезона у историји тениса — освојио три Гренд слема и завршио годину са билансом 70–6. Године 2016. постиже „Нон-календарски Гренд слем" држећи све четири титуле истовремено. На Олимпијским играма у Паризу 2024. освојио је златну медаљу, чиме је комплетирао „Златни слем" — победу на свим Гренд слемовима и Олимпијским играма. Гренд слем титуле: - Аустралијан опен: 10 титула - Ролан Гарос: 3 титуле - Вимблдон: 7 титула - УС опен: 4 титуле Улица у Дрвенграду посвећена је спортисти који је Србију представио свету на најбољи могући начин.

Улица1920–1993

Улица Федерика Фелинија

Италијански редитељ, четири Оскара

Четвороструки добитник Оскара и најрепектабилнији европски редитељ свог доба — аутор „Слатког живота", „Осам и по" и „Амаркорда".

Федерико Фелини (1920–1993) Још за живота сматран је критичарем друштвених појава у грађанском друштву у послератном раздобљу, одсликаватељем економског просперитета и најреспектабилнијим европским редитељем — особом чија је популарност била упоредива с најистакнутијим филмским звездама његовог доба. Озбиљан рад на филму започео је 1945. године кроз сарадњу с редитељем Робертом Роселинијем, код којег је био косценариста и асистент редитеља у филмовима „Рим, отворени град" и „Паиса". Први филм „Светлости варијетеа" режира заједно са Албертом Латуадом 1950. године, а први самостално режирани филм „Бели штрајк" снимио је 1952. Годину дана касније за „Дангубе" добио је Сребрног лава у Венецији. Првог Оскара добио је за „Улицу" 1954. као најбољи страни филм. За „Слатки живот" награђен је Гран пријем у Кану. За „Осам и по" са Марчелом Мастројанијем поново добија Оскара — овај филм се сматра најуспешнијим Фелинијевим делом након 1960. Режирао укупно 20 филмова за које је музику увек радио Нино Рота. Четири Оскара за најбољи страни филм: „Улица", „Ноћи Кабирије", „Осам и по" и „Амаркорд" (1973.).

Улица1939–

Улица Матије Бећковића

Српски песник, академик САНУ

Знаменити српски писац и академик САНУ, чији су поетски текстови приређивани за позориште широм Југославије и преведени на стране језике.

Матија Бећковић (1939–) Знаменити српски писац, каријеру је почео као гимназијалац 1957. године објавивши своју прву песму у „Младој култури". Бећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. У Народном позоришту у Београду 1978. изведена је „Међа Вука Манитога", а потом монодраме „Рече ми један чоек" и „Не знаш ти њих". Написао је две телевизијске драме и две једночинке за децу које је Телевизија Београд емитовала 1966. и 1967. Са Бориславом Михајловићем Михизом адаптирао је „Горски вијенац" за Народно позориште у Београду. Записи из књиге „О међувремену" преведени су на енглески језик. За дописног члана САНУ изабран је 1983, а за редовног 1991. године. Главна дела: 1. „Вера Павладољска", 1962. 2. „Метак луталица", 1963. 3. „О међувремену", 1968. 4. „Рече ми један чоек", 1970. 5. „Међа Вука Манитога", 1976. 6. „Леле и куку", 1980. 7. „Служба Светом Сави", 1989. 8. „Косово, најскупља српска реч", 1989. Добитник бројних награда: „Милан Ракић", Змајева, Његошева, Вукове задужбине, Жичка Хрисовуља, и многих других.

Улица1928–1967

Улица Ернеста Че Геваре

Револуционар, лекар, писац

Марксистички револуционар, кубански герилски вођа и теоретичар — Тајм га је прогласио једном од 20 највећих светских икона XX века.

Ернесто Че Гевара (1928–1967) Ернесто Гевара де ла Серна, познатији као Че Гевара, био је марксистички револуционар, кубански герилски вођа и теоретичар, лекар, дипломата и писац. Био је међу кључним личностима у револуцији Фидела Кастра на Куби (1956–1959), а након победе — активан у промоцији револуције друштва путујући по свету као дипломата Кубе. Лично се ангажовао у покретима за ослобађање од диктаторских режима кроз герилску борбу, у Конгу и у Боливији, где је уз помоћ Америчке обавештајне агенције боливијској војсци ухваћен и убијен. Часопис „Тајм" прогласио је Че Гевару једном од 20 највећих светских икона и хероја међу 100 најутицајнијих људи света XX века. Његов портрет — фотографију коју је снимио Алберто Корда Дијаз — Академија уметности у Мериленду прогласила је најпознатијом фотографијом света и симболом XX века.

Улица1856–1943

Улица Николе Тесле

Проналазач, електроинжењер

Српски проналазач и визионар чији је рад на наизменичној струји темељ модерне цивилизације — понос српског народа свим временима.

Никола Тесла (1856–1943) Српско-амерички проналазач, електроинжењер, машински инжењер и физичар — човек чији је рад на наизменичној струји и обртном магнетном пољу темељ модерне електричне цивилизације. Рођен је у Смиљану, у Лици, тада у Аустријском царству. Студирао је на Политехничком универзитету у Грацу и Карловом универзитету у Прагу. Године 1884. емигрирао је у Сједињене Америчке Државе. По доласку у Америку кратко је радио за Томаса Едисона, али су се убрзо разишли због различитих погледа на једносмерну и наизменичну струју. Тесла је основао сопствену лабораторију и развио полифазни систем наизменичне струје који је постао основа модерног преноса електричне енергије. Године 1891. патентирао је Теслин калем — трансформатор за производњу високонапонске наизменичне струје. Године 1893. демонстрирао је бежични пренос енергије, а 1898. радио-управљани брод, претечу модерне роботике. Најзначајнија остварења: 1. Обртно магнетно поље и полифазни систем наизменичне струје 2. Теслин калем (1891) 3. Хидроелектрана на Нијагариним водопадима (1895) — прва велика електрана на наизменичну струју 4. Бежични пренос енергије 5. Радио-управљани брод (1898) 6. Преко 300 патената Јединица за магнетну индукцију „тесла" (Т) названа је по њему. Улица у Дрвенграду одаје почаст највећем српском научнику свих времена.

Улица1940–1973

Улица Бруса Лија

Мајстор борилачких вештина, глумац

Легендарни мајстор борилачких вештина, глумац и филозоф — икона која је прва вест донела источну кинематографију западном свету.

Брус Ли (1940–1973) Кинеско-амерички мајстор борилачких вештина, глумац, редитељ, филозоф и оснивач Џит кун до борилачке вештине — личност која је источну кинематографију и борилачке вештине приближила западном свету. Рођен је у Сан Франциску као Ли Јун Фан, а одрастао у Хонг Конгу. Још као дете појавио се у неколико кантонских филмова. Са 13 година почео је да тренира вин чун кунг-фу код легендарног мајстора Ип Мана. Са 18 година вратио се у Сједињене Државе где је студирао филозофију на Универзитету Вашингтон. Паралелно је отворио школе борилачких вештина и развио свој систем — Џит кун до, филозофију борилачких вештина која одбацује крутост традиционалних стилова. Прву значајну телевизијску улогу имао је у серији „Зелени стршљен" (1966–1967). Након тога вратио се у Хонг Конг где је снимио филмове који су га учинили светском звездом. Филмографија: 1. „Велики шеф", 1971. 2. „Кинеска веза", 1972. 3. „Пут змаја", 1972. (и режија) 4. „Улазак змаја", 1973. 5. „Игра смрти", 1978. (постхумно довршен) „Улазак змаја" постао је један од најутицајнијих акционих филмова свих времена. Брус Ли преминуо је изненада 1973. године у Хонг Конгу, са само 32 године.

Улица1864–1938

Улица Бранислава Нушића

Српски комедиограф, писац

Највећи српски комедиограф, чије комедије „Ожалошћена породица", „Госпођа министарка" и „Сумњиво лице" и данас пуне позоришне сале.

Бранислав Нушић (1864–1938) Српски комедиограф, приповедач, драматичар, есејиста, новинар и дипломата — највећи мајстор комедије у српској књижевности чија дела и данас пуне позоришне сале широм региона. Рођен је у Београду. Студирао је права у Београду и Грацу. Књижевну каријеру започео је 1885. године комедијом „Народни посланик", која је одмах скренула пажњу критике и публике. Паралелно са књижевним радом, Нушић је био активан у дипломатији — служио је као конзул у Приштини, Битољу и Скопљу. Искуства из дипломатске службе инспирисала су многа његова дела. Његове комедије одликују се оштром социјалном сатиром, духовитим дијалозима и ликовима који су постали архетипови српског друштва. „Госпођа министарка" и „Сумњиво лице" сматрају се врхунцима српске комедиографије. Главна дела: 1. „Народни посланик", 1885. 2. „Сумњиво лице", 1887. 3. „Обичан човек", 1899. 4. „Протекција", 1899. 5. „Пут око света", 1910. 6. „Госпођа министарка", 1929. 7. „Ожалошћена породица", 1934. 8. „Др", 1936. 9. „Покојник", 1937. 10. „Власт", 1938. (постхумно) Нушић је био и оснивач и уредник неколико хумористичких листова. Његова „Аутобиографија" је ремек-дело хуморне прозе. Преминуо је 1938. године у Београду, а сахрањен уз државне почасти.

Улица1905–1934

Улица Жана Вигоа

Француски редитељ, поетски реализам

Француски редитељ чија кратка филмографија покренула поетски реализам у Француској и постала главним утицајем на ауторе „Новог таласа".

Жан Виго (1905–1934) Француски филмски режисер чија се кратка филмографија сматра заслужном за покретање поетског реализма у међуратној француској кинематографији, односно главним утицајем на ауторе „Новог таласа" 1950-их и 1960-их. Филмом се почео бавити као члан кино-клуба. Почетак каријере обележен му је неуспесима, сиромаштвом и туберкулозом. Његов први дугометражни филм „Нула из владања" је због „антифранцуског садржаја" био службено забрањен од власти и јавно је приказан тек након Другог светског рата. Његов други филм „L'Atalante" приказан је у кино-дворанама али битно „исечен" од дистрибутера, чему се Виго, који је већ био тешко болестан, није могао супротставити. Накнадно је препознат као један од најталентованијих француских синеаста — 1951. установљена је годишња награда за најбоље француске режисере „Prix Jean Vigo" у његову част. Године 1998. британски режисер Џулијен Темпл снимио је биографски филм о Вигоу.

Улица1940–2016

Улица Абаса Киаростамиа

Ирански редитељ

Познати ирански режисер, учесник Канског, Венецијанског и Берлинског фестивала — аутор „Где ти је кућа, пријатељу?" и „Проверене копије".

Абас Киаростами (1940–2016) Познати ирански режисер, учесник Канског, Венецијанског и Берлинског фестивала. Филмови: 1. Где ти је кућа, пријатељу, 1987., Иран 2. Крупни план, 1990., Иран 3. Бели балон, 1995., Иран 4. Гримизно злато, 2003., Иран 5. Црвено злато, 2003., Иран 6. Путне карте, 2005., Велика Британија 7. Проверена копија, 2010., Француска 8. Као неко заљубљен, 2012., Француска, Јапан Сценарио: 1. Где ти је кућа, пријатељу, 1987., Иран

Сокаче1924–2003

Сокаче Миодрага Петровића Чкаље

Српски глумац, комичар

Један од најистакнутијих комичара бивше Југославије, незаборавни Чкаља из „Камионџија", „Врућег ветра" и „Орлова рано лете".

Миодраг Петровић Чкаља (1924–2003) Био је српски глумац, један од најистакнутијих комичара бивше Југославије. Глумом је почео да се бави у драмској секцији гимназије у Крушевцу. Током Другог светског рата налазио се у Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ. После рата уписује студије ветеринарске медицине, али наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар" у Београду. Године 1946. постаје члан Драмског студија радио Београда где почиње његова популарност у емисији „Весело вече". Од 1951. до 1977. био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Од 1976. имао је статус слободног уметника. Најбоље улоге: серије „Камионџије" (1 и 2), „Врући ветар", „Љубав на сеоски начин", као и филмови „Орлови рано лете", „Паја и Јаре", „Авантуре Боривоја Шурдиловића" и „Камионџије поново возе". Награде: Стеријина награда, Седмојулска награда, Нушићева награда за животно дело, РТС-ова награда за животно дело и „Златни ћуран" за животно дело на данима комедије у Јагодини.

Сокаче1938–1993

Сокаче Богдана Тирнанића

Српски филмски критичар, новинар

Легендарни српски филмски критичар и новинар — један од најутицајнијих гласова југословенске кинематографије, пријатељ и поштовалац Кустуричиног рада.

Богдан Тирнанић (1938–1993) Српски филмски критичар, новинар, колумниста и писац — један од најутицајнијих и најоштријих гласова југословенске филмске критике друге половине XX века. Рођен је у Београду. Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Филмском критиком почео је да се бави шездесетих година, пишући за „Борбу", „НИН" и „Политику". Његове критике одликовале су се интелектуалном оштрином, духовитошћу и способношћу да филмску уметност повеже са ширим друштвеним контекстом. Био је међу првима који су препознали таленат младог Емира Кустурице. Поред филмске критике, Тирнанић је био познат и као колумниста и аутор књига о Београду. Његова књига „Београд за почетнике" постала је култно штиво — духовит и проницљив водич кроз навике, менталитет и митове престонице. Дела: 1. „Црни талас", 1981. — студија о југословенском филмском покрету 2. „Београд за почетнике", 1983. 3. „Београд за напредне", 1990. 4. Бројне филмске критике и есеји у периодици Тирнанић је допринео афирмацији југословенске кинематографије у време када је она стварала своја најзначајнија дела. Сокаче на Мећавнику носи његово име у знак поштовања према човеку који је разумео филм као мало ко на овим просторима.