Свети Сава (1169-1236)
Свети Сава, по рођењу Растко Немањић, био је рашки племић из владарске породице Немањића, први српски архиепископ и дипломата.
Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и брат краљева Вукана и Стефана. Године 1219. поставио је темеље Српске православне цркве. Исте године од римског Папе испословао је краљевску круну и суверенитет за тадашњу Србију. На Светој Гори је са оцем Немањом обновио манастир Хиландар, а уз његово име помиње се и оснивање манастира Жича у Србији.
Написао је и приредио бројна дела, најчешће намењена организацији цркве. Најзначајнија од њих су Законоправило, Хиландарски типик, Студенички типик, Житије светог Симеона, Номоканон, Служба Светом Симеону, Посланица игуману Спиридону и Устав за држање „Псалтира“.
Дан Светог Саве, Савиндан, обележава се као црквени празник и школска слава 27. јануара по грегоријанском, односно 14. јануара по јулијанском календару у Србији и Републици Српској.
Најзначајнија дела:
1. „Типикон“, правилник живота у манастиру („Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“)
2. „Номоканон“, Савина верзија византијског Номоканона, зборника црквених и световних правила
3. „Житије светог Симеона“, хагиографија Савиног оца, Стефана Немање