Ноам Чомски (1928-)

Аврам Ноам Чомски је амерички лингвиста, филозоф, писац, професор универзитета и дисидент.
Чомски је данас најутицајнији критички мислисац у свету, чије поље деловања и интересовања обухвата лингвистику, информационе технологије, идеологију, савремено друштво, политички систем, образовање и низ других са овим феноменима повезаних тема.Од како је започео своју критику Вијетнамског рата Чомски је постао надалеко познат, посебно интернационално, по својој критици медија и политике, и то више него по линвистичким теоријама. Поред тога, широко је познат и као политички активиста и критичар спољне политике САД и других влада.
Заслужан је за развој теорије о генеративној граматици, која се сматра највећим доприносом лингвистици направљеним уXXвеку. Критичким разматрањем Скинеровог „Вербалног понашања“, у коме је оспоравао бихевиористички приступ проучавању ума и језика који доминира у току 1950-их година, посебно је допринео развоју когнитивне револуције.
Чомски је члан савета Новог Пламена, левичарског часописа на подручју бивше Југославије.Такођеје и инострани члан Српске академије науке и уметности у Одељењу друштвених наука. У својој књизи „Нови милитаристички хуманизам“ оштро критикује бомбардовање Југославије, јер је било у супротности са међународним правом и указује на то да је хуманитарна трагедија на Косову почела тек после почетка бомбардовања.
Према „Индексу цитата у уметностима и хуманистичким наукама“ из 1992. године, Чомски је у периоду од 1980. до 1992. године био највише цитиран живи научник, и осми најцитиранији научник уопште.

Награде:
Поред многобројних почасних и меморијалних предавања која је одржао истакнутим личностима, Ноам Чомски је примио и многе почасне дипломе од најпрестижнијх универзитета широм света. Члан је многих професионалних и научних друштава у САД и у другим земљама. Године 2005. изгласан је за водећег живог јавног интелектуалца у глобалном гласању интелектуалаца. На листи коју је саставио магазин „Нови политички лидер“ 2006. године Чомски је изгласан као седми на листи „Хероји нашег времена“.

Остала дела:
1. „Синтаксичке структуре“, 1957.
2. „Гласовни модели у енглеском“, 1968.
3. „Америчка моћ и Нови мандарини“, 1969.
4. „Језик и ум“, 1972.
5. „Студије о семантичкој и генеративној граматици“, 1972.
6. „Мир на Средњем истоку?“, 1974.
7. „Знање о језику“, 1986.
8. „Профит над људима“, 1998.
9. „Нови милитаристички хуманизам“, 1999.
10. „Лупешка држава“, 2000.
11. „9-11“, 2001.
12. „Разумевање моћи“, 2002.
13. „Моћ и терор“, 2002.
14. „Како свет функционише“, 2011.
15. „Профит над људима“, 2011.